Предњи врт у близини куће: зашто је то урађено у прошлости? Зар није због лепоте?
Можда је свако од нас бар једном у животу видео мали врт у близини старе куће, обично са улице. Често је ту засађено прелепо цвеће и украсно шибље, а у неким случајевима су поставили и малу башту воћака или засадили рибизле, малине и огрозд. Понекад се овде налазио и виноград. Ово чудно и лепо подручје звало се предњи врт. Међутим, име је опстало до данас.
Али чему је она заправо била намењена и зашто је увек била ограђена оградом?
Садржај чланка
Хлађење вашег дома
Када су људи почели да граде куће са великим прозорима, покушали су да чак и неколико њих поставе на предњу фасаду зграде - било је и лепо и практично (у кућу је улазило више светлости, а вентилација просторије је била много лакша). Међутим, врло брзо су сви схватили да, поред естетског задовољства, велики прозори имају и неке недостатке. Због директног излагања сунчевој светлости, унутрашњост куће постала је веома врућа, толико да је на моменте било немогуће боравити у њој. Требало се некако изборити са овим и побећи од врућине.
Данас, на несносним врућинама, можемо укључити сплит систем или, у екстремним случајевима, вентилатор. Али људи су у прошлости били лишени таквих погодности, па је једини излаз из ситуације било дрвеће испред куће, које је стварало хлад и није дозвољавало да се зграда толико загреје.
У ствари, тако је настала традиција садње биљака у предњем врту, што је створило густо сенчење и спасило људе од врућине.
Први утисак о локалитету, а самим тим и о његовом власнику, зависи од предње баште, па је уређењу овог локалитета одувек придаван посебан значај.
Ограда за стоку
Дрвеће засађено у предњем врту играло је улогу неке врсте клима уређаја, иако не тако ефикасно. Али у то време људи не само да су имали мало избора, већ га уопште нису имали.
Истина, дрво је још требало да се узгаја и да се круна правилно формира. Некада се у селима и засеоцима стока држала готово у сваком дворишту: краве, козе, коњи, овнови, овце. Животиње су свакодневно слате у шетњу. Тако су све ове животиње у огромном крду ходале улицама два пута дневно - ујутру и увече. Јасно је да је на свом путу био способан да згази све живо што су људи посадили, а такође и да поједе вишак лишћа. Да не би изгубили своје засаде, људи су почели да ограде своје предње баште, које су служиле као заштита од прождрљиве стоке.
Зашто је ограда ниска?
Величина и дизајн ограде су такође били важни и није изграђена случајно. Да би се спречило да жива бића униште саднице, била је довољна ограда висине 1,2 м - зато је тако ниска. Грађена је од малих клинова или ограда, али се увек остављао мали размак да би се простор проветравао.
Ширина и нагиб између кочића такође су били пажљиво осмишљени, али нису много размишљали о лепоти. Било је важно да мале животиње (као што су коза или ован) не могу провући главу и јести биљке.
Ово су једноставне карактеристике обичне предње баште.Како се испоставило, она уопште није била намењена лепоти, већ је у прошлости имала практично и важно значење.
Не само због овога. Постојало је још једно значење. Раније су куће грађене стриктно дуж Црвене линије – да би старешине, полицајци и остали могли да шетају испод прозора и слушају шта укућани причају. Предњи врт је коришћен за заштиту од непотребних ушију.
Наравно да је прелепо. Сада се овај обичај као да оживљава. Барем. Неколико људи је видело веома добро направљене предње баште.
Да. На станици у Пермском региону, где је живела моја бака, скоро сви имају такве баште. Врућина на северном Уралу не долази у обзир. А стоку нису чували људи који су радили у фабрикама у суседним градовима.
Не знам како је у твом селу, али овде никоме не расте дрвеће у предњем врту... највише жбун јоргована и цвеће... тако да је мало вероватна твоја теорија о хладу... дрвеће може бити засађене поред куће и нема смисла да их не оградите... али ограда је била не само од оваца и крава, које су се терале по селу, већ више од кокошака које нису пуштале у башту или башту да не кљуцају семе и бобице